Profile
Profile
Photos
Map
Reviews
  • Sreda, 25. oktobar 2017. 20:30
    Narodno pozorište
    Francuska 3
    Beograd

     

    Narodna drama Olge Dimitrijević prevalila je ozbiljan vremenski (i geografski) put do scene Narodnog pozorišta u Beogradu. Nastala je 2008/09. godine, scensko čitanje i praizvedbu doživela je u Vranju 2011/12. na Festivalu „Borini dani“, a zatim su usledila gostovanja i nagrade koje je autorsko-glumački tim osvojio na 51. festivalu „Joakim Vujić“ 2015.

    Spisateljičin prepoznatljiv stil iz drama Internat, Radnici umiru pevajući, Kako je dobro videti te opet, prisutan je i u svim elementima Narodne drame. Na nivou forme, smenjuju se tragikomični fragmenti, prepliću se elementi prošlog, sadašnjeg i budućeg vremena (direktno ili kroz anticipaciju likova), jednako su prisutne i dramske i ispovedne deonice, briše se granica između stiha i proze, replika i didaskalija… I mada autorka gotovo po pravilu sve svoje junake smešta u beznadno mračne društveno-političke okolnosti, ne može se reći da je dramsko pisanje Olge Dimitrijević bez optimizma. Ono je i sirovo i poetično, ponegde namerno jednodimenzionalno ili anahrono uglađeno, ponegde bezobrazno (ali više kao dečji nestašluk), ironično i prema svetu i prema samom sebi, ali pre svega dramski uzbudljivo, bogato u osećajnosti, u pojedinim segmentima gotovo antički snažno u svom fatalizmu. Na nivou sadržaja, kao i u drugim autorkinim komadima, i u Narodnoj drami u fokusu su sočno oblikovani ženski karakteri (što kod nas nije česta pojava ni u pozorištu ni na filmu), kritika patrijarhata, prisutnost socijalne, polne i seksualne neravnopravnosti, preispitivanje slobode i pobune u okvirima melodramske matrice („društveni kontekst je taj koji određuje sudbine likova“), smeh, plač i stalno poigravanje sa pop kulturom kao obaveznim camp elementom (i to u najširem opsegu tumačenja tog fenomena).

    Na prvi pogled moglo bi se reći da je zaplet Narodne drame baziran na čudnom ljubavnom trouglu: čudnom ponajpre zbog toga što je jedna njegova strana lišena ljubavi. Iza te slike „dvoje se vole a treći im smeta“ pomalja se država u kojoj je različitost teško ili nimalo prihvatljiva i mentalitetsko sivilo koje podrazumeva da stvari mogu i smeju da se dešavaju samo onako kako je pisano „od kad je sveta i veka.“ Tu su naravno i feminizam i pitanje ženske emancipacije ali i njihova kritika jer se ispostavlja da su patrijarhalne norme duboko ukorenjene u svim tim ženama (ćerkama, suprugama, majkama), zaglavljenim u okvirima tradicionalnog poretka. Opisujući mesto u kojem se radnja drame dešava, autorka upućuje na jasan paradoks: „Ovo mesto je jedno selo. I jedno brdo. I jedna rečica. Na obodu sela je mnogo malih belih kuća i mnogo trave na kojoj krave mogu lepo i zdravo da pasu. (…) Tako je možda samo leti. Ostatak vremena je blato na sve strane, a u rečicu se baca đubre“. Ljubavni odnos koji se u tom miljeu dešava, između izvesne Anke (koja kao da „nije od ovog sveta“) i kafanske pevačice Branke (koja luta sa željom da se nikada ne vrati tamo gde je jednom već bila), nije napisan sa ciljem da se tematizuje njihova seksualnost. Ona je očigledna dramaturška datost, a njena svrha je prevazilaženje različitih stereotipa i brisanja socijalne distance među njima. Dominanta koja prerasta seksualnost, a koja se javlja kod svih likova, jeste njihovo suočavanje sa problemima na koje nailaze i famozno guranje istih „pod tepih“. Mnogo je lakše kada se pravimo da slon nije u sobi. Kada se pravimo da preziremo određenu političku partiju, a ona onda većinski pobedi na izborima. Kada se gnušamo folk muzike, a onda koncertne hale budu krcate u onoj meri u kojoj pozorišta to mogu samo da sanjaju. U konkretnom slučaju Narodne drame, folk pesme koje su njen integralni deo, mahom nastale krajem osamdesetih godina XX veka, nisu utkane u tekst kao nostalgija na vreme pre raspada Jugoslavije. Možda samo kao najava onoga što će uslediti. Neka vrsta podsećanja na krhkost perioda u kojem je maksima „svi smo bili srednja klasa“ polako ali sigurno, poput peska, počela da nam klizi kroz prste. Kako je sama autorka u jednom od intervjua izjavila: „Ja duboko verujem da folk sadrži subverzivni potencijal koga se ne treba olako odreći. Koliko god s jedne strane podržava neke dominantne vrednosti koje bismo označili kao negativne, toliko ih istovremeno subverzira ili im se čak otvoreno suprotstavlja (…) Naravno, kada je nešto toliko dugo društveno neprihvatljivo za kulturni, urbani, intelektualni krug kojem nominalno i vi pripadate, vi se prvo počnete pitati šta nije u redu s vama, a onda se počnete pitati šta je to što izaziva toliku mržnju i a priori odbacivanje jednog kompleksnog produkta popularne kulture. I onda vidite kako elita lako pada u zamku, jer neprestano karakteriše folk kroz mizogine i klasne formulacije (‘gologuza pevaljka’, ‘to slušaju samo seljaci’, itd). U tom nekritičkom pristupu koji izvesni elitni krugovi imaju spram folka, vrlo često možemo prepoznati gađenje spram ‘širokih narodnih masa’“.

    U Narodnoj drami, stihovima folk pesama progovara se o ljubavi. O dertu i otrežnjenju. O strasti i patnji. O odlučnosti i ranjivosti. O blatu u kojem plivamo i iz kojeg želimo da pobegnemo. Na žalost, i o tome da se najčešće zadovoljavamo prečicama: umesto da raskrstimo sa kalom, mi samo promenimo stil plivanja. Baš kao što Anka tobož preti da će „iskočiti iz mehanizma, naglo, neočekivano…, dok je sve ono što čini zapravo demantuje. Njeni strahovi je parališu, čine je nemoćnom da pati zbog tuđe patnje, da ozbiljno percipira tuđe emocije. Ona je sama sebi najveći neprijatelj. Za razliku od nje, Branka prihvata sebe. Iskrena je i kada laže, i kada govori onako kako jeste, i kada govori takozvanu istinu. Ona je ipak sa kafanom na „Ti“. Bekstvo ove dve žene u slobodu, biće trenutak kratkog daha. Ali će barem u tom momentu obe osetiti da su zaista žive. Sve drugo je „ćao, zdravo, zbogom…“

    Slobodan Obradović

  • No Records Found

    Sorry, no records were found. Please adjust your search criteria and try again.

    Google Map Not Loaded

    Sorry, unable to load Google Maps API.

  • 1 Review on “Narodno pozorište: Narodna drama”

    1. Predrag Narodno pozorište: Narodna drama
      Overall Rating:
      2
      rating iconrating iconrating iconrating iconrating icon

      U odnosu na verziju iz Vranja razočaravajuće. Onima koji nisu gledali vranjsku se dopada predstava.

    Leave a Review

    Your email address will not be published. Required fields are marked *